Opekotine su česte povrede kože koje mogu nastati zbog vrele vode, pare, sunca, vrućeg ulja, rerne, pegle ili hemikalija. Iako mnoge manje opekotine mogu da se zbrinu kod kuće, važno je znati šta zaista pomaže, a šta može pogoršati stanje. Prva pomoć kod opekotina ne počinje kremom, uljem ili narodnim receptom, već pravilnim hlađenjem kože.

Kada se govori o tome šta je dobro za opekotine, najvažnije je razlikovati manje površinske opekotine od ozbiljnih povreda. Prirodni preparati mogu pomoći kod blagih opekotina prvog stepena, kada je koža crvena, bolna i bez dubokih rana. Kod plikova, većih površina, opekotina na licu, rukama, stopalima, genitalijama ili kod dece, potreban je dodatni oprez i često lekarski pregled.

Prva pomoć kod opekotina

Prvi i najvažniji korak je hlađenje opekotine pod hladnom ili mlakom tekućom vodom. Opekotinu treba držati pod vodom najmanje 15 do 20 minuta, što pre nakon povrede. Hlađenje smanjuje bol, zaustavlja dalje oštećenje kože i može smanjiti otok. NHS i Crveni krst preporučuju hlađenje opekotine pod tekućom vodom najmanje 15 do 20 minuta, uz uklanjanje nakita i odeće oko povređenog mesta ako nisu zalepljeni za kožu.

Ne treba koristiti led, ledenu vodu, puter, ulje, pastu za zube, brašno ili alkohol. Led može dodatno oštetiti kožu, dok masne supstance mogu zadržati toplotu i povećati rizik od iritacije ili infekcije. NHS Inform posebno upozorava da se na svežu opekotinu ne stavljaju led, kreme ni masne materije poput putera.

Nakon hlađenja, opekotinu treba nežno pokriti sterilnom gazom ili čistom neljepljivom oblogom. Ako se pojave plikovi, ne treba ih bušiti. Plik štiti kožu dok se oporavlja i njegovo otvaranje povećava rizik od infekcije.

Aloe vera za opekotine

Aloe vera je jedan od najpoznatijih prirodnih sastojaka za smirivanje kože. Kod manjih površinskih opekotina može pomoći da se smanji osećaj peckanja, zatezanja i suvoće. Najbolje je koristiti čist gel aloe vere, bez alkohola, parfema i boja.

Aloe vera se nanosi tek nakon što je opekotina dobro rashlađena vodom. Ne treba je stavljati na duboke rane, otvorene plikove ili opekotine koje krvare. Američka akademija za dermatologiju navodi da se kod manjih opekotina može koristiti nega poput vazelina, dok Mayo Clinic pominje losion sa aloe verom ili hidratantnu negu nakon što je opekotina potpuno ohlađena.

Za kućnu upotrebu dovoljno je naneti tanak sloj gela dva do tri puta dnevno. Ako se javi svrab, crvenilo, osip ili jače peckanje, upotrebu treba prekinuti.

Hladni oblozi za ublažavanje bola

Hladni oblozi mogu pomoći kada bol potraje nakon hlađenja pod vodom. Važno je da oblog bude hladan, ali ne leden. Može se koristiti čista krpa nakvašena hladnom vodom, koja se drži nekoliko minuta na koži.

Obloge ne treba pritiskati jako, trljati kožu niti ih koristiti predugo. Cilj je smirivanje bola, a ne agresivno hlađenje. Ako bol ne popušta ili se pogoršava, to može značiti da je opekotina ozbiljnija nego što izgleda.

Med za opekotine – da ili ne?

Med se često pominje kao prirodni lek za opekotine zbog svojih umirujućih i antimikrobnih osobina. Ipak, treba biti oprezan. Običan kuhinjski med nije isto što i medicinski sterilisani med koji se koristi u određenim oblogama za rane. Kod kućnog lečenja opekotina nije preporučljivo mazati med na sveže, otvorene ili dublje opekotine, posebno ako postoje plikovi.

Ako je opekotina vrlo mala, površinska i koža nije otvorena, neki ljudi koriste med kao kratkotrajnu prirodnu negu. Ipak, za bezbedniji pristup bolje je držati se hlađenja, čiste obloge, aloe vere i dermatološki preporučene hidratacije. Kod bilo kakve sumnje na infekciju, med ne treba koristiti kao zamenu za lekarski pregled.

Neven i biljne masti

Neven je poznat po tome što se koristi u prirodnoj nezi iritirane i suve kože. Međutim, kod sveže opekotine nevenova mast nije prvi korak. Masne masti i ulja ne treba nanositi odmah nakon povrede jer mogu zadržati toplotu u koži.

Nevenova krema ili mast može imati smisla kasnije, kada se koža već smirila, kada nema otvorene rane i kada je cilj da se spreči isušivanje. Tada se nanosi u tankom sloju, uz praćenje reakcije kože. Ako opekotina ima plikove, curenje, jak bol ili znake infekcije, biljne masti nisu dovoljno rešenje.

Hidratacija kože nakon opekotine

Nakon što se opekotina ohladi i bol smanji, koži je potrebna vlaga. Blaga hidratantna krema, losion sa aloe verom ili tanak sloj vazelina mogu pomoći da se koža ne isuši i ne puca. Američka akademija za dermatologiju preporučuje nanošenje vazelina dva do tri puta dnevno kod manjih opekotina, uz izbegavanje putera, paste za zube i neodgovarajućih masti.

Hidrataciju treba nanositi nežno, bez trljanja. Ako je koža otvorena, inficirana ili vlaži, ne treba eksperimentisati sa kremama bez saveta lekara.

Šta nikako ne stavljati na opekotine?

Na opekotine ne treba stavljati puter, jestivo ulje, kokosovo ulje odmah nakon povrede, mast, pastu za zube, alkohol, sirće, led, brašno, belance ili agresivne biljne tinkture. Ovi sastojci mogu iritirati kožu, zadržati toplotu, izazvati infekciju ili otežati lekaru da proceni stanje.

Posebno je važno ne bušiti plikove. Ako plik pukne sam, mesto treba oprati blagom vodom, pokriti čistom gazom i pratiti da li se javlja crvenilo, otok, gnoj, neprijatan miris ili pojačan bol.

Kada treba otići kod lekara?

Lekarska pomoć je potrebna ako je opekotina duboka, velika, veoma bolna, ako zahvata lice, šake, stopala, zglobove, genitalije ili područje oko očiju. Takođe, lekar je potreban kod hemijskih i električnih opekotina, kod beba, male dece, starijih osoba i osoba sa dijabetesom ili oslabljenim imunitetom.

Mayo Clinic navodi da čak i manja opekotina može zahtevati medicinsku pomoć ako zahvata oči, usta, šake ili genitalije, dok bebe i starije osobe mogu zahtevati hitniju procenu.

Znaci infekcije su pojačano crvenilo, otok, toplota oko rane, gnoj, neprijatan miris, temperatura ili bol koji se pogoršava umesto da se smanjuje. U tim slučajevima ne treba nastavljati kućno lečenje.

Zaključak

Najbolje za opekotine je brzo i pravilno hlađenje kože pod tekućom vodom, zatim zaštita čistom oblogom i nežna nega dok se koža oporavlja. Prirodni sastojci kao što su aloe vera, hladni oblozi i kasnije blaga biljna nega mogu pomoći kod manjih površinskih opekotina, ali ne smeju zameniti prvu pomoć ni lekarski pregled kada je opekotina ozbiljna.

Najvažnije je izbegavati štetne narodne metode poput leda, putera, ulja i paste za zube. Kod blagih opekotina cilj je smanjiti bol, sprečiti isušivanje i zaštititi kožu od infekcije. Kod većih, dubokih ili sumnjivih opekotina, najbezbedniji izbor je pregled lekara.